/usr/share/doc/HOWTO/hr-html/Konfiguriranje-KAKO-3.html

<!DOCTYPE HTML PUBLIC "-//W3C//DTD HTML 3.2 Final//EN">
<HTML>
<HEAD>
 <META NAME="GENERATOR" CONTENT="SGML-Tools 1.0.11">
 <TITLE>Konfiguriranje KAKO: Konfiguracija programa</TITLE>
<META HTTP-EQUIV="Content-Type" CONTENT="text/html; charset=ISO-8859-2">
 <LINK HREF="Konfiguriranje-KAKO-4.html" REL=next>
 <LINK HREF="Konfiguriranje-KAKO-2.html" REL=previous>
 <LINK HREF="Konfiguriranje-KAKO.html#toc3" REL=contents>
</HEAD>
<BODY>
<A HREF="Konfiguriranje-KAKO-4.html">Sljedeæi dio</A>
<A HREF="Konfiguriranje-KAKO-2.html">Prethodni dio</A>
<A HREF="Konfiguriranje-KAKO.html#toc3">Sadr¾aj</A>
<HR>
<H1><A NAME="programi"></A> <A NAME="s3">3. Konfiguracija programa</A></H1>

<P>Ovo su datoteke koje æemo sreðivati: /etc/profile,
/etc/bashrc, .bashrc, .bash_profile,
.bash_logout, .inputrc, .less, .lessrc,
.xinitrc, .fvwmrc, .fvwm2rc95, .Xmodmap,
.Xmodmap.num, .Xdefaults, .jedrc, .abbrevs.sl,
.joerc, .emacs.
Nemojte dodavati korisnike dok ne zavr¹ite s konfiguracijom sustava; te æete
datoteke staviti u /etc/skel.
<P>
<H2><A NAME="ss3.1">3.1 bash(1)</A>
</H2>

<P>Mo¾da najva¾niji program nakon kernela. Ovo su glavne datoteke za
prilagoðavanje pona¹anja <CODE>bash</CODE>a:
<UL>
<LI>/etc/bashrc sadr¾i aliase i funkcije za cijeli sustav;
</LI>
<LI>/etc/profile sadr¾i okru¾je i programe koje treba pokrenuti za
cijeli sustav;
</LI>
<LI>$HOME/.bashrc sadr¾i korisnièke aliase i funkcije;
</LI>
<LI>$HOME/.bash_profile sadr¾i korisnièko okru¾je i programe koje
treba pokrenuti;
</LI>
<LI>$HOME/.inputrc sadr¾i znaèenja tipki i druge stvari.</LI>
</UL>
<P>Ispod su prikazani primjeri ovih datoteka. Najprije, najva¾nija:
/etc/profile. Koristi se za konfiguriranje mnogih moguænosti
va¹e Linux kante, kao ¹to æete vidjeti u sljedeæim poglavljima. Pazite na
obratne navodnike!
<PRE>
 
# /etc/profile

# Okru¾je i programi koje treba pokrenuti za cijeli sustav
# Funkcije i aliasi idu u /etc/bashrc

# Ova datoteka se brine se o sljedeæim opcijama i programima:
#
#   o PATH
#   o promptovi
#   o nekoliko varijabli okru¾ja
#   o ls u boji
#   o less
#   o rxvt
#
# Korisnici mogu poni¹titi ove opcije i/ili dodati druge u svojem
# $HOME/.bash_profile

# postavljamo pristojan PATH (ukljuèujuæi KDE)
PATH="$PATH:/usr/X11R6/bin:/opt/kde/bin:$HOME/bin:."

# Obavje¹tavamo korisnika: login ili ne-login ljuska. Ako je login, prompt
# je obojan u plavo; inaèe je grimizno-ljubièast. Prompt root-a je crven.
# Za obja¹njenje escape kodova pogledajte Colour-ls mini-HOWTO.
KORISNIK=`whoami`
if [ $LOGNAME = $KORISNIK ] ; then
  BOJA=44  # plava
else
  BOJA=45  # grimizno-ljubièasta
fi

if [ $KORISNIK = 'root' ] ; then
  BOJA=41  # crvena
  PATH="$PATH:/usr/local/bin"
fi

ESC="\033"
STIL=';1m' # podebljano; izaberite koji stil æete koristiti
# STIL='m' # obièno
PS1="\[$ESC[$BOJA;37$STIL\]$KORISNIK:\[$ESC[37;40$STIL\]\w\\$ "
PS2="> "

# molim, bez izbacivanja corea
ulimit -c 0

# postavljamo umask
if [ `id -gn` = `id -un` -a `id -u` -gt 14 ]; then
  umask 002
else
  umask 022
fi

# nekoliko varijabli
USER=`id -un`
LOGNAME=$USER
MAIL="/var/spool/mail/$USER"
NNTPSERVER=news.carnet.hr # ovdje stavite svoj
VISUAL=jed
EDITOR=jed
HOSTNAME=`/bin/hostname`
HISTSIZE=1000
HISTFILESIZE=1000
export PATH PS1 PS2 USER LOGNAME MAIL NNTPSERVER
export VISUAL EDITOR HOSTNAME HISTSIZE HISTFILESIZE

# ukljuèujemo ls u boji
eval `dircolors /etc/DIR_COLORS -b`
export LS_OPTIONS='-s -F -T 0 --color=yes'

# pode¹avamo less
LESS='-M-Q'
LESSEDIT="%E ?lt+%lt. %f"
LESSOPEN="| lesspipe.sh %s"
LESSCHARDEF=8bcccbcc13b.4b95.33b. # pokazuj boje u ls -l | less
export LESS LESSEDIT LESSOPEN VISUAL LESSCHARDEF

# sredi tipku backspace u rxvtu
if [ "$COLORTERM" != "" ] ; then
  stty erase ^H  # alternativa: ^H
fi
      
for i in /etc/profile.d/*.sh ; do
  if [ -x $i ]; then
    . $i
  fi
done

# zovemo fortune, ako je dostupan
if [ -x /usr/games/fortune ] ; then
  echo ; /usr/games/fortune ; echo
fi
</PRE>
<P>Evo primjera /etc/bashrc:
<PRE>
 
# /etc/bashrc

# Funkcije i aliasi za cijeli sustav
# Okru¾je ide u /etc/profile

# Iz nekog nepoznatog razloga, bash odbija naslijediti PS1
# u nekim okolnostima koje ne mogu shvatiti. Stavljanjem
# PS1 ovdje osiguravamo njegovo uèitavanje svaki put.

KORISNIK=`whoami`
if [ $LOGNAME = $KORISNIK ] ; then
  BOJA=44  # plava
else
  BOJA=45  # grimizno-ljubièasta
fi

if [ $KORISNIK = 'root' ] ; then
  BOJA=41  # crvena
fi

ESC="\033"
STIL=';1m'  # podebljano
# STIL='m'    # obièno
export PS1="\[$ESC[$BOJA;37$STIL\]$KORISNIK:\[$ESC[37;40$STIL\]\w\\$ "
export PS2="> "
export CDPATH="$CDPATH:~"

alias which="type -path"
alias ls="ls $LS_OPTIONS"
</PRE>
<P>Ovo je primjer .bashrc:
<PRE>
 
# $HOME/.bashrc
# izvodimo globalne definicije

if [ -f /etc/bashrc ]; then
  . /etc/bashrc
fi

# ovo je potrebno za obavijest korisniku da nisu u login ljusci
if [ "$DOBIJ_PS1" = "" ] ; then
  BOJA=45; ESC="\033"; STIL=';1m';  # STIL='m'
  KORISNIK=`whoami`
  export PS1="\[$ESC[$BOJA;37$STIL\]$KORISNIK:\[$ESC[37;40$STIL\]\w\\$ "
fi

# aliasi
alias cp='cp -i'
alias l=less
alias lyx='lyx -width 900 -height 700'
alias mv='mv -i'
alias rm='rm -i'
alias x=startx

# Par korisnih funkcija

inst() # Instalira .tar.gz arhivu u trenutni direktorij.
{ tar -zxvf $1 }

cz() # Prikazuje sadr¾aj .zip arhive.
{ unzip -l $* }

ctgz() # Prikazuje sadr¾aj .tar.gz arhive.
{
  for datoteka in $* ; do
    tar -ztf ${datoteka}
  done
}

tgz() # Stvara .tgz arhivu kao zip.
{
  ime=$1 ; tar -cvf $1 ; shift
  tar -rf ${ime} $*
  gzip -S .tgz ${ime}
}
</PRE>
<P>Evo primjera .bash_profile:
<PRE>
 
# $HOME/.bash_profile

# Korisnièko okru¾je i programi koje koje treba pokrenuti
# Ova datoteka sadr¾i opcije korisnika koje imaju prednost nad onima iz
# /etc/profile

# Uzmi korisnikove aliase i fukncije
if [ -f ~/.bashrc ]; then
  DOBIJ_PS1="NO"  # ne mijenjamo boju prompta
  . ~/.bashrc
fi
    
# postavljamo par "normalnih" direktorija
export CDPATH="$CDPATH:$HOME:$HOME/tekst:$HOME/tekst/geologija"
</PRE>
<P>Ovo je primjer .inputrc:
<PRE>
 
# $HOME/.inputrc

# znaèenja tipki
"\e[1~": beginning-of-line      # poèetak reda
"\e[3~": delete-char            # brisanje znaka lijevo od kursora
"\e[4~": end-of-line            # kraj reda
# (F1 .. F5) su "\e[[A" ... "\e[[E"
"\e[[A": "info \C-m"

set bell-style visible          # molim, bez zvuka
set meta-flag On                # omoguæava 8-bitni ulaz (nagla¹eni znakovi/hrvatska slova)
set convert-meta Off            # ne skida 8-bitne znakove
set output-meta On              # toèno prikazuje 8-bitne znakove
set horizontal-scroll-mode On   # pomièe duge komandne linije
set show-all-if-ambiguous On    # nakon ¹to je pritisnut &lt;TAB>
</PRE>
<P>Takoðer je potrebno uèiniti sljedeæe da tipke Backspace i Delete rade u
redu u xtermu i drugim X11 aplikacijama:
<UL>
<LI> 
Stavite ovo u svoj .xinitrc:
<PRE>
 
usermodmap=$HOME/.Xmodmap
xmodmap $usermodmap
</PRE>

</LI>
<LI> 
Nakon toga æe va¹ .Xmodmap sadr¾avati:
<PRE>
 
keycode 22 = BackSpace
keycode 107 = Delete
</PRE>


To sreðuje konzolu. Za <CODE>xterm</CODE>:</LI>
<LI> 
Stavite ovo u svoj .Xdefaults:
<PRE>
 
xterm*VT100.Translations: #poni¹tavamo &lt;Key>BackSpace: string(0x7F)\n\
        &lt;Key>Delete:        string(0x1b) string("[3~")\n\
        &lt;Key>Home:       string(0x1b) string("[1~")\n\
        &lt;Key>End:        string(0x1b) string("[4~")\n\
        Ctrl&lt;Key>Prior:     string(0x1b) string("[40~")\n\
        Ctrl&lt;Key>Next:      string(0x1b) string("[41~")

nxterm*VT100.Translations: #poni¹tavamo &lt;Key>BackSpace: string(0x7F)\n\
        &lt;Key>Delete:        string(0x1b) string("[3~")\n\
        &lt;Key>Home:          string(0x1b) string("[1~")\n\
        &lt;Key>End:           string(0x1b) string("[4~")\n\
        Ctrl&lt;Key>Prior:     string(0x1b) string("[40~")\n\
        Ctrl&lt;Key>Next:      string(0x1b) string("[41~")
</PRE>
</LI>
</UL>
<P>rxvt je malo slo¾eniji jer na njegovo pona¹anje utjeèu neke opcije za
vrijeme kompajliranja. Pogledajte gornji /etc/profile.
<P>Vi¹e informacija u man stranicama za <EM>bash</EM>(1) i <EM>readline</EM>(3).
<P>Ne oèekujte da svaka aplikacija radi kako treba! Na primjer, ako pokrenete
<CODE>joe</CODE> u <CODE>xterm</CODE>u, neke tipke neæe raditi; isto vrijedi i za verzije
<CODE>rxvt</CODE>a starije od 2.4.5.
<P>
<H2><A NAME="ss3.2">3.2 ls(1)</A>
</H2>

<P><CODE>ls</CODE> mo¾e u ispisu sadr¾aja direktorija razlièite tipove datoteka
osvijetljavati razlièitim bojama. Da biste ukljuèili tu moguænost, samo
dodajte nekoliko redova datoteci /etc/profile kako je pokazano
gore. Meðutim, to neæe raditi u <CODE>rxvt</CODE>u starijem od verzije 2.21; umjesto
njega koristite neku verziju <CODE>xterm</CODE>a. Izgleda da <CODE>rxvt</CODE> ima gre¹ku
koja ga sprijeèava u toènom nasljeðivanju okru¾ja pod odreðenim okolnostima.
<CODE>rxvt</CODE> 2.4.5 i noviji su u redu.
<P>Calderin <CODE>ls</CODE> nema boja, ali ima ekvivalent <CODE>color-ls</CODE>. Dodajte ovo u
/etc/bashrc:
<PRE>
 
alias ls="color-ls $LS_OPCIJE"
</PRE>
<P>
<H2><A NAME="ss3.3">3.3 less(1)</A>
</H2>

<P>S ovim izvrsnim alatom mo¾ete pregledavati ne samo obiène tekstualne
datoteke, nego i one sa¾ete gzip-om, tar i zip arhive, man stranice i ¹to
god imate. Njegova konfiguracija se sastoji od nekoliko koraka:
<UL>
<LI>Za kori¹tenje sa strelicama, stavite ovu obiènu ASCII datoteku
.lesskey u svoj home direktorij:
<PRE>
 
^[[A   back-line
^[[B   forw-line
^[[C   right-scroll
^[[D   left-scroll
^[OA   back-line
^[OB   forw-line
^[OC   right-scroll
^[OD   left-scroll
^[[6~  forw-scroll
^[[5~  back-scroll
^[[1~  goto-line
^[[4~  goto-end
^[[7~  goto-line
^[[8~  goto-end
</PRE>


A zatim pokrenite naredbu <CODE>lesskey</CODE>. (To su escape nizovi za VT100
terminale.) Tako æete dobiti binarnu datoteku .less koja sadr¾i
znaèenja tipki.

</LI>
<LI> 
Snimite ovu datoteku kao /usr/local/bin/lesspipe.sh:
<PRE>
 
#!/bin/sh
# Ovo je preprocesor za 'less'. Koristi se kada je ova varijabla okru¾ja
# postavljena: LESSOPEN="|lesspipe.sh %s"

lesspipe() {
  case "$1" in
  *.tar) tar tf $1 2>/dev/null ;; # Prikazujemo sadr¾aj .tar i .tgz 
  *.tgz|*.tar.gz|*.tar.Z|*.tar.z) tar ztf $1 2>/dev/null ;;
  *.Z|*.z|*.gz) gzip -dc $1  2>/dev/null ;; # Toèno prikazujemo sa¾ete datoteke
  *.zip) unzip -l $1 2>/dev/null ;; # Prikazujemo arhive
  *.arj) unarj -l $1 2>/dev/null ;;
  *.rpm) rpm -qpil $1 2>/dev/null ;;
  *.cpio) cpio --list -F $1 2>/dev/null ;;
  *.1|*.2|*.3|*.4|*.5|*.6|*.7|*.8|*.9|*.n|*.man) DATOTEKA=`file -L $1`
    DATOTEKA=`echo $DATOTEKA | cut -d ' ' -f 2`
    if [ "$DATOTEKA" = "troff" ]; then
      groff -s -p -t -e -Tascii -mandoc $1
    fi ;;
  *) file $1 | grep text > /dev/null ;
    if [ $? = 1 ] ; then # to nije tekst
      strings $1
    fi ;;
  esac
}

lesspipe $1
</PRE>

Zatim ju uèinite izvr¹nom pomoæu <CODE>chmod 755 lesspipe.sh</CODE>.
</LI>
<LI> 
Stavite potrebne varijable u /etc/profile kako je pokazano
gore.</LI>
</UL>
<P>
<H2><A NAME="ss3.4">3.4 emacs(1)</A>
</H2>

<P>Rijetko koristim <CODE>emacs</CODE>, pa vam mogu dati samo nekoliko savjeta. Neke
distribucije <CODE>emacs</CODE>a ne dolaze pode¹ene za boje i sintaktièko
osvjetljavanje. Stavite ovo u svoj <CODE>.emacs</CODE>:
<PRE>
 
(global-font-lock-mode t)
(setq font-lock-maximum-decoration t)
</PRE>
<P>To radi samo u X11. ©tovi¹e, kako biste omoguæili nagla¹ene znakove, dodat
æete ovaj red:
<PRE>
(standard-display-european 1)
</PRE>
<P>Ostavljam vama da pregledate cijelu dokumentaciju <CODE>emacs</CODE>a kako biste ga
prilagodili svojim potrebama -- mo¾da æe vam trebati mjeseci... Dotfile
Generator (poglavlje
<A HREF="Konfiguriranje-KAKO-4.html#konfiguratori"> Konfiguracijski programi</A>) je dobra pripomoæ
u tome.
<P>
<H2><A NAME="ss3.5">3.5 joe(1)</A>
</H2>

<P>Neke verzije <CODE>joe</CODE>a ne rade s bojom u konzoli, kao ni s nekim posebnim
tipkama. Koliko znam, nitko nije na¹ao rje¹enje tim malim neprilikama.
Brzo i prljavo (i ru¾no) rje¹enje za problem boja:
<PRE>
 
$ export TERM=vt100
$ joe mojadatoteka 
   (editirajte svoju datoteku)
$ export TERM=linux
</PRE>
<P>Konfigurirajte <CODE>joe</CODE> editiranjem .joerc, .jstarrc ili va¹e
omiljene emulacije; mo¾ete poèeti od sistemskih konfiguracijskih datoteka iz
/usr/lib/joe.
<P>
<H2><A NAME="ss3.6">3.6 jed(1)</A>
</H2>

<P>Ovo je moj omiljeni editor: radi ono ¹to mi treba, manji je i lak¹e ga je
konfigurirati od <CODE>emacs</CODE>a, a prilièno dobro emulira druge editore.
Mnogi korisnici s mog sveuèili¹ta koriste <CODE>jed</CODE> kao emulaciju <CODE>EDT</CODE>-a,
editora VMS sustava.
<P><CODE>jed</CODE>ove konfiguracijske datoteke su .jedrc i
/usr/lib/jed/lib/*; prvu mo¾ete kopirati iz jed.rc
u tom direktoriju.
<P>
<UL>
<LI> 
Kako biste natjerali <CODE>jed</CODE> da dobro koristi posebne tipke, napi¹ite
datoteku /usr/lib/jed/lib/defaults.sl èiji je jedini red:
<PRE>
 
() = evalMfile("linux");
</PRE>

</LI>
<LI> 
Ako <CODE>xjed</CODE> naizgled ne prepoznaje tipku DEL, dodajte ove redove u svoj
.jedrc:
<PRE>
#ifdef XWINDOWS
  x_set_keysym (0xFFFF, 0, "\e[3~");
  setkey (``delete_char_cmd'', "\e[3~");
#endif
</PRE>

</LI>
<LI>Editirajte /usr/lib/jed/lib/linux.sl i stavite
<CODE>Info_Directory = "</CODE>usr/info";/ i <CODE>/bin/mail</CODE> nakon
<CODE>/UCB_Mailer = "/bin/mail";</CODE>;
</LI>
<LI> 
Kako bi <CODE>jed</CODE> emulirao <CODE>EDT</CODE> (ili neki drugi editor), samo editirajte
par redova u .jedrc. Ako ¾elite koristiti `<CODE>+</CODE>' na numerièkoj
tipkovnici za brisanje rijeèi umjesto jednog znaka, dodajte ovo u
.jedrc:
<PRE>
 
unsetkey("\eOl");
unsetkey("\eOP\eOl");
setkey("edt_wdel", "\eOl");
setkey("edt_uwdel", "\eOP\eOl");
</PRE>

nakon reda <CODE>() = evalfile("edt")</CODE> (ili slièno).
</LI>
<LI>Natjerati <CODE>xjed</CODE> da koristi numerièku tipkovnicu za emulaciju <CODE>EDT</CODE>-a
mo¾ete ubacivanjem sljedeæeg u .Xmodmap:
<PRE>
 
keycode 77  = KP_F1
keycode 112 = KP_F2
keycode 63  = KP_F3
keycode 82  = KP_F4
keycode 86  = KP_Separator
</PRE>

</LI>
<LI> 
Prilagoðavanje boja za <CODE>xjed</CODE> se obavlja dodavanjem redova poput ovog u
.Xdefaults:
<PRE>
 
xjed*Geometry: 80x32+150+50
xjed*font: 10x20
xjed*background: midnight blue
# I tako dalje...
</PRE>

</LI>
<LI> 
Moguænost kraæenja neprocjenjivo ¹tedi vrijeme. Snimite datoteku poput ove
kao $HOME/.abbrevs.sl:
<PRE>
 
create_abbrev_table ("Global", "0-9A-Za-z");
define_abbrev ("Global", "GG", "Guido Gonzato");
create_abbrev_table ("TeX", "\\A-Za-z0-9");
define_abbrev ("TeX", "\\beq", "\\begin{equation}");
define_abbrev ("TeX", "\\eeq", "\\end{equation}");
% I tako dalje...
</PRE>

i ukljuèite ju pomoæu <CODE>ESC x abbrev_mode</CODE>. Ako hoæete da se kraæenje
automatski ukljuèuje, dodajte ovakve naredbe u svoj .jedrc:
<PRE>
 
define text_mode_hook ()
{
  set_abbrev_mode (1);
}
%
define fortran_hook ()
{
  set_abbrev_mode (1);
  use_abbrev_table ("Fortran");
}
% i tako dalje...
</PRE>
</LI>
</UL>
<P>
<H2><A NAME="ss3.7">3.7 efax(1)</A>
</H2>

<P>Ovo je vjerojatno najprikladniji paket za jednostavno slanje/primanje
fakseva. Morat æete prilagoditi skriptu /usr/bin/fax; lak
posao, ali nekoliko stvari uzrokuje glavobolje:
<P>
<UL>
<LI> 
DIALPREFIX: najvjerojatnije jednostavno stavljanje `<CODE>T</CODE>' ili `<CODE>P</CODE>'
neæe raditi u nekim zemljama (barem ne u Italiji). Umjesto toga stavite
`<CODE>ATDT</CODE>' ili `<CODE>ATDP</CODE>'.
</LI>
<LI> 
INIT i RESET: ovi stringovi sadr¾e inicijalizatore `<CODE>-i</CODE>' i `<CODE>-k</CODE>'
potrebne <CODE>efax</CODE>u. Ako ¾elite dodati AT naredbu, dodajte ju odgovarajuæem
stringu izostavljajuæi `<CODE>AT</CODE>' i navodeæi `<CODE>-i</CODE>' ili `<CODE>-k</CODE>' prije
ostatka. Na primjer: kako biste INIT-u dodali `<CODE>ATX3</CODE>' naredbu, dodajte
`<CODE>-iX3</CODE>'.</LI>
</UL>
<P>
<H2><A NAME="ss3.8">3.8 TeX i prijatelji</A>
</H2>

<P>Pretpostavit æu da imate teTeX distribuciju. Samo par stvari:
<UL>
<LI> 
Za prilagoðavanje uzorka prelamanja rijeèi va¹em jeziku, editirajte datoteku
/usr/lib/texmf/texmf/tex/generic/config/language.dat, a zatim
pokrenite:
<PRE>
 
# texconfig init ; texconfig hyphen
</PRE>

</LI>
<LI> 
Ako dodate LaTeX paket, nakon dodavanja datoteka u
/usr/lib/texmf/texmf/tex/latex pokrenite naredbu
<CODE>texhash</CODE> da teTeX prepozna novi paket.
</LI>
<LI> 
Za prilagoðavanje <CODE>dvips</CODE>a editirajte
/usr/lib/texmf/texmf/config/config.ps. Budite svjesni da polja
o podrazumijevanoj rezoluciji utjeèu i na pona¹anje <CODE>xdvi</CODE>a; ako naiðete
na neugodne poku¹aje stvaranja fontova svaki put kada ga pokrenete, stavite
red
<PRE>
 
XDvi*mfmode:
</PRE>

u .Xdefault. Trebalo bi pomoæi.</LI>
</UL>
<P>
<H2><A NAME="ss3.9">3.9 Izbjegnite PPProbleme!</A>
</H2>

<P>Uzet æu zdravo za gotovo da va¹ kernel ima PPP i TCP/IP podr¹ku, da je
ukljuèen loopback i da je va¹ <CODE>pppd</CODE> paket ispravno instaliran i, ako
¾elite, suid-an na roota. Oèito, va¹ ISP mora podr¾avati PPP.
<P>Sada PPP mo¾ete natjerati da radi na dva naèina: a) ruèna konfiguracija i b)
konfiguracijski program koji se automatski za to brine. ©to god odabrali,
neka vam ove informacije budu pri ruci:
<UL>
<LI>broj telefona va¹eg ISP-a;</LI>
<LI>adrese DNS, mail i news poslu¾itelja va¹eg ISP-a;</LI>
<LI>domena va¹eg ISP-a;</LI>
<LI>va¹e korisnièko ime i lozinka.</LI>
</UL>
<P>Ruèna konfiguracija je muèan posao. Morate editirati datoteke i pisati
skripte; nema previ¹e posla, ali lako je pogrije¹iti i poèetnici se èesto
boje. Tu je <EM>PPP HOWTO</EM>. Mo¾ete koristiti i alate koji pitaju za gornje
informacije i obave sav posao umjesto vas.
<P>Svakako æete bolje proæi ako zgrabite neki od ovih zgodnih alata:
<UL>
<LI> 
EzPPP je napisan u X11, a stranica mu je
<A HREF="http://www.serv.net/~cameron/ezppp/index.html">http://www.serv.net/~cameron/ezppp/index.html</A>. Vrlo lak za
uporabu, skoro intuitivan, ali od vas zahtijeva da napi¹ete skriptu za
spajanje.
</LI>
<LI> 
Za veze na konzoli dostupni su alati na
<A HREF="ftp://sunsite.unc.edu/pub/Linux/system/network/serial/ppp/">ftp://sunsite.unc.edu/pub/Linux/system/network/serial/ppp/</A>.
Jedan od najboljih je pppsetup-X.X.tar.gz. Potrebne skripte.
</LI>
<LI> 
Trenutno najjednostavniji konfiguracijski alati su zasigurno <CODE>wvdial</CODE> i
<CODE>eznet</CODE>. Dajte im broj va¹eg ISP-a, svoje korisnièko ime, svoju zaporku,
i stvar radi. Njihove stranice su
<A HREF="http://www.worldvisions.ca/wvdial">http://www.worldvisions.ca/wvdial</A> i
<A HREF="http://www.hwaci.com/sw/eznet">http://www.hwaci.com/sw/eznet</A>. Meni je dra¾i ovaj drugi.</LI>
</UL>
<P>
<H4><A NAME="ss3.9.1">3.9.1 Brzi uvod u eznet</A>
</H4>

<P>Najprije stvorite ovakvu /etc/resolv.conf datoteku:
<PRE>
nameserver w.x.y.z
</PRE>

gdje æete ubaciti adresu DNS-a svog ISP-a. Kako biste napravili raèun
pomoæu <CODE>eznet</CODE>a, pokrenite sljedeæu naredbu:
<PRE>
~# eznet add service=VA©_ISP user=IME password=ZAPORKA phone=TELEFON
</PRE>
<P>Zatim poku¹ajte dobiti svoj ISP pomoæu <CODE>eznet up VA©_ISP</CODE>. Ako modem èeka
na znak slobodnog biranja i neæe se spojiti, probajte naredbu:
<PRE>
~# eznet change VA©_ISP init0=atx3
</PRE>
<P>Naredba za spu¹tanje slu¹alice je <CODE>eznet down</CODE>. To je to!
<P>
<H2><A NAME="ss3.10">3.10 POP klijent</A>
</H2>

<P>Za skidanje po¹te s POP poslu¾itelja koristite POP klijent poput
fetchpopa ili fetchmaila. Drugi je napredniji i vjerojatno jedina
moguænost ako se POP poslu¾itelj va¹eg ISP-a ne zna nositi s naredbom LAST.
Dostupni su na 
<A HREF="ftp://sunsite.unc.edu/pub/Linux/system/mail/pop">ftp://sunsite.unc.edu/pub/Linux/system/mail/pop</A>.
<P>Za konfiguriranje tih klijenata:
<DL>
<DT><B>fetchpop</B><DD><P>Kada ga prvi put pokrenete, pitat æe vas o nekim
informacijama. Odgovorite na pitanja i spremni ste za rad.
<P>
<DT><B>fetchmail</B><DD><P>Prilagodite ovaj primjer .fetchmailrc-a:
<PRE>
 
# $HOME/.fetchmailrc
poll mojstroj.mojisp.com with protocol pop3;
  user jura there with password _Luu%do is jura here 
</PRE>
<P>Jedan korisnik je javio da je dodavanje ``<CODE>smtphost localhost</CODE>'' drugom
redu znatno pobolj¹alo performanse.
<P>Dozvole ovoj datoteci morate postaviti naredbom
<CODE>chmod 600 .fetchmailrc</CODE> jer æe inaèe <CODE>fetchmail</CODE> s pravom odbiti
pokrenuti se. Primjer je vrlo jednostavan i pretpostavlja da va¹
<CODE>sendmail</CODE> radi; postoji beskonaèno mnogo moguænosti konfiguracije.
Pogledajte 
<A HREF="http://www.ccil.org/~esr/fetchmail">http://www.ccil.org/~esr/fetchmail</A>.
</DL>
<P>
<H2><A NAME="ss3.11">3.11 X Window System (XFree86)</A>
</H2>

<P>
<H4><A NAME="ss3.11.1">3.11.1 Namje¹tanje X servera</A>
</H4>

<P>Hajde, nije tako te¹ko kao prije... Sve veæe distribucije sadr¾e alat za
namje¹tanje X11 (npr. <CODE>XConfigurator</CODE>, <CODE>sax</CODE>, <CODE>XF86Setup</CODE>, ili
barem <CODE>xf86config</CODE>). Konfiguracija X-a je praktièki automatska u dana¹nje
vrijeme, ali neke grafièke kartice mogu odbiti raditi. Svaki put kada
iskusim probleme u namje¹tanju X-a na sustavu, vratim se jednostavnoj metodi
koja je uvijek radila:
<UL>
<LI>Pobrinite se da je obièni VGA server instaliran.
</LI>
<LI>Otiðite na 
<A HREF="ftp://ftp.XFree86.org/pub/XFree86/current/binaries">ftp://ftp.XFree86.org/pub/XFree86/current/binaries</A>,
uðite u odgovarajuæi Linux poddirektorij i skinite arhive
X_verzija_bin.tgz, X_verzija_set.tgz, i sve servere. Uz
druge programe, prva arhiva sadr¾i najnoviji <CODE>SuperProbe</CODE>.
</LI>
<LI>Otpakirajte X_verzija_bin.tgz u privremeni direktorij, uðite u njega
i pokrenite <CODE>./SuperProbe</CODE>. Ako prepozna va¹u grafièku karticu,
vjerojatno æete je moæi namjestiti. Inaèe, nemate sreæe.
</LI>
<LI>Instalirajte servere i X_verzija_set.tgz iz /usr/X11R6/,
a zatim pokrenite <CODE>XF86Setup</CODE>.</LI>
</UL>
<P>To je kod mene uvijek radilo, ali kod vas ne mora. Molim vas zapamtite da se
X11 u veæini sluèajeva neæe konfigurirati jer su specifikacije koje ste
odabrali za svoj monitor preniske! Poènite s konzervativnim postavkama,
dakle 800x600 s 256 boja, a zatim ih di¾ite. <B>Upozorenje:</B> takvi
postupci su opasni i mogli biste o¹tetiti svoj monitor!
<P>
<H4><A NAME="ss3.11.2">3.11.2 Numerièka tipkovnica</A>
</H4>

<P>Veæ smo vidjeli kako namjestiti nekoliko posebnih tipki. Primjer datoteke
.Xmodmap radi dobro ako ¾elite koristiti <CODE>xjed</CODE>, ali onemoguæava
kori¹tenje numerièke tipkovnice. U tom sluèaju æe vam trebati jo¹ jedna
konfiguracijska datoteka, koju æemo nazvati .Xmodmap.num:
<PRE>
! Definicije se mogu naæi u &lt;X11/keysymdef.h&gt;.

keycode 77  = Num_Lock
keycode 112 = KP_Divide
keycode 63  = KP_Multiply
keycode 82  = KP_Subtract
keycode 86  = KP_Add
keycode 79  = KP_7
keycode 80  = KP_8
keycode 81  = KP_9
keycode 83  = KP_4
keycode 84  = KP_5
keycode 85  = KP_6
keycode 87  = KP_1
keycode 88  = KP_2
keycode 89  = KP_3
keycode 90  = KP_0
keycode 91  = KP_Decimal
</PRE>
<P>Pobrinite se da va¹ /etc/X11/XF86Config ne sadr¾i ova tri reda:
<PRE>
  ServerNumLock
  Xleds
  XkbDisable
</PRE>

Ako ih sadr¾i, zakomentirajte ih. Kako biste ponovo ukljuèili numerièku
tipkovnicu, pokretat æete naredbu <CODE>xmodmap .Xmodmap.num</CODE>.
<P>
<H4><A NAME="ss3.11.3">3.11.3 Grafièki login koristeæi xdm</A>
</H4>

<P>Da bi vas pozdravljao grafièki login, editirajte datoteku
/etc/inittab, koja bi trebala sadr¾avati ovakav red:
<PRE>
x:5:respawn:/usr/bin/X11/xdm -nodaemon
</PRE>

gdje je 5 runlevel za X11 (S.u.S.E. koristi 4). Promijenite red koji
odreðuje podrazumijevani runlevel (obièno 2 ili 3), tako da izgleda ovako:
<PRE>
id:5:initdefault:
</PRE>
<P>Broj boja je odreðen u /etc/X11/xdm/Xserver (AT2YD):
<PRE>
:0 local /usr/X11R6/bin/X -bpp 16  # 65 tisuæa boja
</PRE>
<P>Ako veæ imate .xinitrc, kopirajte ga u .xsession i uèinite
dotièni izvr¹nim pomoæu <CODE>chmod +x .xsession</CODE>. Sada zadajte naredbu
<CODE>telinit 5</CODE> i stvar radi.
<P>
<H4><A NAME="ss3.11.4">3.11.4 Window manager</A>
</H4>

<P>Nakon ¹to ste uspjeli natjerati X da proradi, beskonaèno je moguænosti
konfiguracije; ovise o window manageru kojeg koristite -- mo¾ete izabrati
izmeðu desetaka. Veæinom, sve se svodi na editiranje jedne ili vi¹e ASCII
datoteka u va¹em home direktoriju; u drugim sluèajevima ne morate editirati
ni¹ta, nego koristite aplet ili èak izbornik.
<P>Neki primjeri:
<P>
<DL>
<DT><B>fvwm obitelj</B><DD><P>Kopirajte /etc/X11/fvwm/system.fvwmrc (ili slièno) u svoj home
direktorij koristeæi odgovarajuæe ime; pregledajte ga i poènite
eksperimentirati. Mo¾da æete izgubiti puno vremena dok ne dobijete toèno
onaj izgled i osjeæaj koji ¾elite.
<P>
<DT><B>WindowMaker</B><DD><P>Ima nekoliko konfiguracijskih datoteka koje ¾ive pod
$HOME/GNUstep i sjajan konfiguracijski aplet.
<P>
<DT><B>KDE</B><DD><P>Ovdje ni¹ta ne treba ruèno editirati: sve se mo¾e obaviti preko izbornika.
</DL>
<P>Ukratko: ako vam ne smeta editiranje konfiguracijske datoteke, odaberite
ne¹to kao <CODE>icewm</CODE>, <CODE>fvwm*</CODE>, <CODE>blackbox</CODE> itd.; ako vam smeta, izbor
je trenutno ogranièen na KDE i WindowMaker.
<P>Va¾no je da imate dobar .xinitrc. Primjer:
<PRE>
#!/bin/sh
# $HOME/.xinitrc

usermodmap=$HOME/.Xmodmap
xmodmap $usermodmap

xset s noblank  # ugasi screen saver
xset s 300 2    # screen saver poèinje nakon 5 minuta
xset m 10 5     # postavi ubrzanje mi¹a

rxvt -cr green -ls -bg black -fg white -fn 7x14 \
  -geometry 80x30+57+0 &amp;

if [ "$1" = "" ] ; then  # podrazumijevano
  WINMGR=wmaker
else
  WINMGR=$1
fi

$WINMGR
</PRE>
<P>Iako to izgleda nije nu¾no, uèinite ga izvr¹nim pomoæu <CODE>chmod +x
.xinitrc</CODE>.
<P>Ovaj .xinitrc vam dopu¹ta biranje window managera: poku¹ajte
<PRE>
$ start startkde # ili neki drugi WM
</PRE>
<P>(Na¾alost, ne radi s nekim verzijama S.u.S.E.-a.)
<P>
<H2><A NAME="ss3.12">3.12 Korisnièke konfiguracije</A>
</H2>

<P>Kada zavr¹ite s editiranjem toèka-datoteka, kopirajte ih u
/etc/skel kako je pokazano u poglavlju 
<A HREF="#programi"> Konfiguracija programa</A>.
Primjetite da se .pinerc ne mo¾e potpuno prilagoditi; provjerite
barem da su polja <CODE>user-domain</CODE>, <CODE>smtp-server</CODE> i <CODE>nntp-server</CODE>
pravilno postavljena.
<P>
<H2><A NAME="ss3.13">3.13 Nadograðivanje</A>
</H2>

<P>Ako nadograðujete raèunalo, napravite svoj uobièajeni backup i ne zaboravite
snimiti nekoliko dodatnih datoteka. Neke od njih bi mogle biti
/etc/X11/XF86Config, /usr/bin/fax, sve stvari u
/usr/local, konfiguracija kernela, cijeli /etc, i
sva po¹ta u /var/spool/mail.
<P>
<HR>
<A HREF="Konfiguriranje-KAKO-4.html">Sljedeæi dio</A>
<A HREF="Konfiguriranje-KAKO-2.html">Prethodni dio</A>
<A HREF="Konfiguriranje-KAKO.html#toc3">Sadr¾aj</A>
</BODY>
</HTML>
doc-linux-hr 20000416.1 / usr / share / doc / HOWTO / hr-html / Konfiguriranje-KAKO-3.html
